Aktuelno

Mikroorganizmi koji ugrožavaju zdravlje preživara, a povremeno i svinja

Šuštavac je akutna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne obolevaju.

Bolest se karakteriše opštom intoksikacijom organizma, promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv. 

Posledice deficita ključnog vitamina A kod svinja

Bolesti nastale usled nestašice vitamina najviše dolaze do izražaja u savremenom odgoju životinja koje se zbog tehnoloških zahteva odvajaju od prirodnih uslova i stavljaju u veštačke uslove života.

Svi vitamini imaju svoju ulogu i značaj. Jedan od najbitnijih, ključnih vitamina svakako je vitamin A.

Ispoljavanje osetljivosti i stresa kod svinja

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

 

PREPORUČUJEMO DA POGLEDATE

 

REFERENCE

Važne informacije o afričkoj svinjskoj kugi

AKS je DNK virus koji spada u rod Asfivirusa iz porodice Asfarviridae i jedini je poznati DNK arbovirus koji može inficirati beskičmenjake (krpelјi roda Ornithodoros) i kičmenjake (porodica Suidae).

 

AKS je DNK virus koji spada u rod Asfivirusa iz porodice Asfarviridae i jedini je poznati DNK arbovirus koji može inficirati beskičmenjake (krpelјi roda Ornithodoros) i kičmenjake (porodica Suidae).

Klinički manifestna bolest javlјa se samo kod domaćih svinja i usko je povezana sa populacijom evropskih divlјih svinja (Sus scrofa ferus).

Stalnim rezervoarom virusa smatraju se afričke divlјe svinje, koje ne obole, ali su dugotrajne kliconoše.

To su: bradavičasta svinja (Phaccochoerus aerhiopicus), grmuša (Patomochoerus porcus) i velika šumska svinja (Hylochoerus meinertzhageni).

Kod krpelјa se virus može adaptirati na tkiva, pa on tako postaje rezervoar bolesti.

Nije zabeležen nijedan slučaj prenosa virusa kontaktom između afričkih divlјih i domaćih svinja, zato je verovatno da se domaće svinje inficiraju ubodom krpelјa.

Domaće svinje, inficirane virusom AKS šire velike količine virusa za vreme kliničke bolesti, a izlučivanje virusa počinje 24 sata pre prvih simptoma bolesti. Virus se izlučuje putem sline, iscetka iz oka i nosa, mokraće, fecesa i sekretima genitalnih organa.

Krv sadrži velike količine virusa.

Prenos virusa putem aerosola zabeležen je samo kod svinja u bliskom kontaktu.

Prilikom izbijanja bolesti svinje se inficiraju kontaktom sa zaraženim svinjama, kontaminiranom hranom, vodom i prostirkom.

Virus se može širiti na veće udalјenosti vozilima i lјudima.

U spolјnoj sredini, virus može preživeti dug period vremena ukoliko se nalazi u proteinskom medijumu (meso, krv, feces, koštana srž).

Svinje se mogu zaraziti i indirektno kontaktom preko posrednika. Mehanički prenosioci mogu biti insekti, pacovi, ali i čovek (nesterilni veterinarski instrumenti). Prvi slučaj prenosa zaraze na veću udalјenost u Rusiji je konstatovan putem hrane za ličnu potrošnju.

Primarno mesto umnožanja virusa su tonzile, a nakon toga nastupa viremija koja traje 30 do 50 dana.

Virus se umnožava u limfnim čvorovima, slezini i koštanoj srži. Dolazi do limfopenije, smanjenog broja ćelija retikuluma i endotelnih ćelija što dovodi do propustivlјosti krvnih sudova i promena na unutarnjim organima.

Prvo pojavlјivanje AKS u zemlјi ili na određenom području obično se manifestuje visokom smrtnošću posle kratke febrilne faze bolesti.

Svinje postaju depresivne, prestaju da jedu i grupišu se, a u perakutnom obliku bolesti mogu uginuti pre pojave kliničkih simptoma bolesti.

Životinje koje prežive više od jednog dana, teško dišu, teško se kreću i teturaju, javlјa se crvenilo kože, naročitou području abdomena i po ekstremitetima.

Javlјanje AKS u stadu obično je povezano sa:

- kontaktom domaćih i divlјih svinja koje nose krpelјe;
- uvođenjem novih svinja u stado;
- hranjenjem svinja kontaminiranim pomijama koje nisu dobro prokuvane;
- kretanjem vozila i lјudi.

Bolest se javlјa kod svinja svih starosnih kategorija.

Može da bude akutnog, subakutnog ili hroničnog toka. Klinički simptomi javlјaju se u proseku 5-15 dana nakon infekcije virusom AKS. Poseban problem je nemogućnost kontrole kretanja zaraženih divlјih svinja.

Jedina mera kontrole i eradikacije bolesti je uklanjanje obolelih i na bolest sumnjivih životinja kao i životinja iz kontaktnih gazdinstava i to ubijanjem u skladu sa Zakonom.

(Izvor: Poljosfera)

Home Aktuelno Važne informacije o afričkoj svinjskoj kugi

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!