Aktuelno

Mikroorganizmi koji ugrožavaju zdravlje preživara, a povremeno i svinja

Šuštavac je akutna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne obolevaju.

Bolest se karakteriše opštom intoksikacijom organizma, promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv. 

Posledice deficita ključnog vitamina A kod svinja

Bolesti nastale usled nestašice vitamina najviše dolaze do izražaja u savremenom odgoju životinja koje se zbog tehnoloških zahteva odvajaju od prirodnih uslova i stavljaju u veštačke uslove života.

Svi vitamini imaju svoju ulogu i značaj. Jedan od najbitnijih, ključnih vitamina svakako je vitamin A.

Ispoljavanje osetljivosti i stresa kod svinja

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

 

PREPORUČUJEMO DA POGLEDATE

 

REFERENCE

Stepen osetljivosti i stres kod svinja

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

 

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

Najosetljivija kategorija na stres su tovljenici telesne mase od 80 do 100 kg, naročito mesnatih rasa svinja (pietren i landras), dok kod drugih rasa svinja ova pojava nije toliko karakteristična.

Sama reakcija životinje na stres zavisi od intenziteta i dužine delovanja stresora. Nakon izlaganja stresu (npr. utovar, kastracija, premeštanje životinja) kod svinja se najpre zapaža uznemirenost, zatim podrhtavanje mišića, ubrzano disanje i rad srca, dahtanje, povećanje telesne temperature iznad 42°C, hiperemija sluzokoža, ukočenost mišića, kolaps i na kraju uginuće.

Kod svinja sklonih stres sindromu, nakon delovanja spoljašnjih nadražaja u mišićima, nastaje brza glikogenoliza i obilno stvaranje mlečne kiseline usled čega mišići postaju bledi, mekani i vodnjikavi. Nekada se na bledu i vodenastu muskulaturu nailazi posle transporta i klanja svinja.

Ovakvo meso, odnosno butovi nisu pogodni za preradu u klanicama, što rezultuje gubitke u proizvodnji.

Nakon pojave prvih simptoma treba prekinuti izlaganje životinja stresu. Ukoliko se stanje ne pogorša, dolazi do postepenog oporavka životinje bez lečenja, prestaje ubrzano disanje i podrhtavanje mišića i broj srčanih otkucaja se normalizuje.

Ukoliko se pojave cijanotične promene na koži i počne blaga ukočenost mišića, potrebno je dati tzv. trankvilajzere (acepromazin, hlorpromazin), a po potrebi se daje i infuzija 8,5% rastvora Na-bikarbonata (1 ml/kg) u 5% rastvoru glukoze, kako bi se sprečila laktacidoza.

(Izvor: Veterina.info)

Za više saveta obratite se stručnjacima ISV-a putem kontakata na sajtu www.isv.rs.

Home Aktuelno Stepen osetljivosti i stres kod svinja

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!