Aktuelno

Mikroorganizmi koji ugrožavaju zdravlje preživara, a povremeno i svinja

Šuštavac je akutna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne obolevaju.

Bolest se karakteriše opštom intoksikacijom organizma, promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv. 

Posledice deficita ključnog vitamina A kod svinja

Bolesti nastale usled nestašice vitamina najviše dolaze do izražaja u savremenom odgoju životinja koje se zbog tehnoloških zahteva odvajaju od prirodnih uslova i stavljaju u veštačke uslove života.

Svi vitamini imaju svoju ulogu i značaj. Jedan od najbitnijih, ključnih vitamina svakako je vitamin A.

Ispoljavanje osetljivosti i stresa kod svinja

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

 

PREPORUČUJEMO DA POGLEDATE

 

REFERENCE

Značaj adekvatnog odnosa proteina i aminokiselina u ishrani svinja i goveda

Na kvalitet proteina u ishrani životinja utiču količina i međusobni odnos aminokiselina u hranivima, kao i obim resorpcije i metabolizma u ćelijama.

Fiziološka uloga esencijalnih aminokiselina:

 

Na kvalitet proteina u ishrani životinja utiču količina i međusobni odnos aminokiselina u hranivima, kao i obim resorpcije i metabolizma u ćelijama.

Fiziološka uloga esencijalnih aminokiselina:

- valin (neophodan je za funkcionisanje centralnog nervnog sistema);

- leucin (sinteza proteina tkiva i krvne plazme);

- izoleucin (iskorišćenje ostalih aminokiselina);

- treonin (isto kao prethodno);

- metionin (stimuliše rast; sprečava preterano razlaganje proteina; štiti i obezbeđuje funkciju i regeneraciju jetre);

- fenilalanin (sinteza tiroksina, adrenalina i pigmenata kože kao i stvaranje eritrocita);

- triptofan (za razmnožavanje, stvaranje mleka, pigmenata oka, dejstvo laktoflavina);

- histidin (sinteza hemoglobina);

- arginin (brz rast);

- lizin (razvoj epifiznih hrskavica kostiju i stvaranje mleka);

- cistin /može se menjati metioninom/ (sinteza keratina, belančevina plazme, insulina, glutationa i taurina; detoksikacija organizma).

Hrana animalnog porekla je najbogatija proteinima - riblje i mesno brašno (50-80%).

Od biljnih hraniva, naročito su bogate uljane sačme (40-50%). Seno leptirnjača sadrži do 20%, a livadsko seno od 8-10% proteina. Stočna repa, slama, kukuruzovina i krtole spadaju u hraniva siromašna belančevinama (1-5%).

U biljnoj hrani nalaze se i azotna jedinjenja neproteinske prirode (aminokiseline, peptidi, amidi - urea, amonijumove soli, organske baze i njihova jedinjenja).

Njihova zastupljenost nije velika. U mladim biljkama sa intenzivnim rastom mogu predstavljati jednu trećinu ukupnog azota. Amida ima i u korenastim i krtolastim biljkama. U zrelom zrnu ima ih samo u tragovima, a više su zastupljeni u periodu formiranja i rasta. Silaža je bogata amidima - poreklom od amida biljaka i kao proizvod razgradnje proteina tokom siliranja.

Kod intenzivnog tova potrebno je stalno kontrolisati uticaj eventualnog viška proteina na organizam kako ne bi došlo do poremećaja metabolizma, oštećenja digestivnog trakta, jetre i bubrega.

(Izvor: Stočarstvo.com)

Home Aktuelno Značaj adekvatnog odnosa proteina i aminokiselina u ishrani svinja i goveda

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!