Aktuelno

Mikroorganizmi koji ugrožavaju zdravlje preživara, a povremeno i svinja

Šuštavac je akutna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne obolevaju.

Bolest se karakteriše opštom intoksikacijom organizma, promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv. 

Posledice deficita ključnog vitamina A kod svinja

Bolesti nastale usled nestašice vitamina najviše dolaze do izražaja u savremenom odgoju životinja koje se zbog tehnoloških zahteva odvajaju od prirodnih uslova i stavljaju u veštačke uslove života.

Svi vitamini imaju svoju ulogu i značaj. Jedan od najbitnijih, ključnih vitamina svakako je vitamin A.

Ispoljavanje osetljivosti i stresa kod svinja

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

 

PREPORUČUJEMO DA POGLEDATE

 

REFERENCE

Preduslovi ravnomernog razvoja prasadi

Prasad na sisi moraju da ostvare što viši dnevni prirast kako bi u momentu zalučenja imala odgovarajuću telesnu masu, ali i dovoljno rezervi masti.

U organizmu novorođene prasadi nalazi se samo oko 1-3% masti, a u vreme zalučenja je poželjno da se ova vrednost poveća na oko 15-17%. Dnevni prirast prasadi na sisi, kreće se od oko 150-190 g dnevno.

 

Prasad na sisi moraju da ostvare što viši dnevni prirast kako bi u momentu zalučenja imala odgovarajuću telesnu masu, ali i dovoljno rezervi masti.

U organizmu novorođene prasadi nalazi se samo oko 1-3% masti, a u vreme zalučenja je poželjno da se ova vrednost poveća na oko 15-17%. Dnevni prirast prasadi na sisi, kreće se od oko 150-190 g dnevno.

Vrlo retko je ova vrednost iznad 200 grama i to uglavnom u slučajevima gde je broj prasadi u leglu mali. U malim leglima prasad ima dovoljno mleka i postiže visoke dnevne priraste, ali takvo stanje nije prihvatljivo zbog neracionalnog korišćenja krmače.

Zato se danas i u stručnoj literaturi govori isključivo o dnevnom prirastu legla pošto se pri tome podrazumeva da broj prasadi u leglu mora biti visok kako bi se ostvario visok prirast. Podaci iz literature ukazuju na mogućnost ostvarenja dnevnog prirasta legla od 2 do 2,5 kg dnevno, a ponegde i 3 kg. To znači da dnevni prirast prasadi varira od 200 do 300 g, u zavisnosti od broja prasadi u leglu.

Osnovni izvor hranljivih materija za prasad na sisi je mleko krmače. Mleko krmače sadrži za oko 50% više hranljivih materija u poređenju sa kravljim mlekom i zbog toga predstavlja kvalitetan, kompletan, ali ne uvek dovoljan izvor hranljivih materija za podmirenje visokih potreba prasadi.

Za kilogram prirasta prasadi potrebno je oko 3,7- 4 kg mleka. To znači da bi krmača koja doji 10 prasadi trebalo prosečno da daje 8-10 litara mleka dnevno da bi prirast prasadi bio oko 200-250 g. Ovako visoka mlečnost se može postići adekvatnom ishranom samo kod krmača koje su selekcionisane na visoku proizvodnju mleka.

Za visoku proizvodnju mleka, krmača mora konzumirati adekvatnu količinu hrane, što često predstavlja teškoću. Najčešći problem je obezbeđenje adekvatne količine kvalitetnih proteina pošto su potrebe u ovim hranljivim materijama ogromne.

Za visoku proizvodnju mleka, hranom se mora obezbediti i do 1.000 g proteina dnevno, odnosno preko 50 g lizina dnevno. Ovo se teško može obezbediti korišćenjem hrane sa 15-16% proteina i to je najčešći razlog smanjenja mlečnosti krmače, a time i smanjenog prirasta prasadi na sisi.

Predstarter G 511-9231 (iz asortimana ISV-a) prilagođen je potrebama probavnog sistema mlade prasadi.

Karakteristike ovog proizvoda:

- odabrana kombinacija vitamina i aktivnih materija koja povećava otpornost i pomaže u procesu razmene materije

- visoko raspoloživi mineralni sastojci niskog stepena vezanja kiselina

- visok udeo esencijalnih aminokiselina u cilju optimalizacije kvaliteta proteina i smanjenja ukupne količine proteina

- specijalni proizvodi prehrambene idustrije ukusni su nosioci energije visoke svarljivosti

Smanjenje konzumacije hrane krmača u laktaciji često je posledica visoke temperature u prasilištu. Optimalna temperatura u prasilištu za krmaču iznosi 16-18 stepeni, što se teško postiže. Svako  povećanje temperature iznad 20 stepeni ima za posledicu proporcionalno smanjenje konzumacije hrane, što se odražava na mlečnost krmača i na intenzitet prirasta prasadi na sisi (www.isv.rs).

Zbog unapred iznetog, u prasilištu se moraju obezbediti optimalni uslovi mikroklime, jer se samo pod takvim uslovima može očekivati da krmače konzumiraju dovoljno hrane, što je preduslov visokog prirasta prasadi na sisi.

Više detalja na sajtu: www.isv.rs.

Home Aktuelno Preduslovi ravnomernog razvoja prasadi

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!