Aktuelno

Preduslovi efikasnog odgoja nazimica

Samo dobro pripremljena i pravilno odgojena nazimica može izdržati veliko opterećenje u toku prve i druge laktacije.

Greške i propusti u odgoju priplodnih nazimica, tokom porasta pre pripusta, imaju za posledicu neravnomernu pojavu estrusa koji se ne može planirati, veliki broj isključenih nazimica, mali broj prasadi u prvom leglu, veliki gubitak telesnih rezervi tokom prve laktacije i mnogo isključenih prvopraskinja.

Bitna uloga natrijuma u ishrani svinja

Prosečne potrebe Na i Cl (natrijuma i hlora) u obroku svinja iznose 0,10 i 0,13%, što se u potpunosti obezbeđuje sa 0,40% soli (NaCl) u obroku.

Obična hraniva za svinje ne sadrže značajne količine Na i Cl, tako da se praktično svim obrocima mora dodavati so.

Nedostatak soli u obroku svinja izaziva anoreksiju, mišićnu slabost i "izopačen" apetit.

 

Suština i značaj dobre mlečnosti kod krmača

Dobra mlečnost je jedna od najvažnijih osobina krmača. Najbolji pokazatelj mlečnosti je veličina i ujednačenost prasadi u leglu po zalučenju.

Krmače nasleđuju mlečnost, pa se selekcijom u zapatu ova osobina može poboljšati.

Nekim merama pre ili posle prašenja se u dobroj meri može uticati na poboljšanje mlečnosti.

 

PREPORUČUJEMO DA POGLEDATE

 

REFERENCE

Jedan od najznačajnijih faktora ekonomske efikasnosti odgoja goveda

Veoma je bitno povećati količinu masti u mleku krava jer to direktno doprinosi ekonomskoj efikasnosti odgoja.

Pravilnim izborom hrane u tome može da se uspe.

Kvalitet kabaste hrane je od presudnog značaja.

 

Veoma je bitno povećati količinu masti u mleku krava jer to direktno doprinosi ekonomskoj efikasnosti odgoja. Pravilnim izborom hrane u tome može da se uspe.

Kvalitet kabaste hrane je od presudnog značaja.

Najvažniji činilac koji utiče na hranljivu vrednost trava i leguminoza je fenofaza razvoja u momentu košenja za ishranu ili konzervisanje.

Kako biljka postaje zrelija, tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a povećava zastupljenost vlakana. Ovo je praćeno i povećanjem procenta lignina, koji je nesvarljiv i za životinju nedostupan, usled čega opada energetska vrednost hraniva.

Na smanjenje hranljivih materija takođe utiču: kiša, baliranje suviše suvog sena (značajan gubitak lista).

Pri čuvanju (lagerovanju) sena procenat vlage mora da bude niži od 14%. Seno koje se lageruje vlažnije, gubi hranljivu vrednost usled zagrevanja i kvarenja. Previše vlažna silaža može da produži fermentaciju, zbog čega se gube rastvorljive hranljive materije.

Istovremeno, preterano suva silaža je dobra podloga za razvoj plesni, kvarenje i pregrevanje. Zrnevlje žitarica, ako se lageruje suviše vlažno, takođe može da se zagreje, uplesnivi i pokvari.

Potrebno je izbalansirati različite tipove ugljenih hidrata i proteina. Naime, usklađivanjem ovih parametara može da se postigne optimalna fermentacija u buragu.

U uslovima ishrane po volji, na odličnoj ispaši i bez koncentrata, može da se ostvari proizvodnja mleka od 20-25 kg.

Samo adekvatnim kombinovanjem kabaste i koncentrovane hrane dobijaju se obroci koje će krave u potpunosti konzumirati i koji obezbeđuju visoku proizvodnju, a ujedno su i ekonomični.

Neophodno je pratiti odnos nestrukturnih i strukturnih ugljenih hidrata. Od toga zavisi proporcija isparljivih masnih kiselina koje se stvaraju u buragu.

Više sirćetne kiseline se stvara ako se životinje hrane suvom kabastom hranom (seno, slama i sl.).

Propionske kiseline ima više ako je u obroku zastupljena veća količina šećera ili skroba - zrnasta hraniva.

U slučaju da obrok sadrži više lako svarljivih ugljenih hidrata, može da dođe i do stvaranja mlečne kiseline i pojave acidoze buraga (zrnasta hrana, veća količina koncentrata u jednom obroku).

Kada pH padne ispod 6, korisni mikroorganizmi (oni koji proizvode sirćetnu kiselinu) bivaju uništeni i njihovo mesto zauzimaju mikroorganizmi koji proizvode mlečnu kiselinu. Tako dolazi do ubrzanog povećanja kiselosti sredine, što može dovesti do oboljenja papaka (laminitis) pa čak i uginuća životinje.

Povećana proizvodnja propionske kiseline dovodi do opadanja mlečne masti u mleku (zbog nedostatka sirćetne kiseline) i povećanja telesne mase krava.

Što se izbora hraniva tiče, pojedini stručnjaci smatraju da se dodavanjem uljane sačme kokosa i palminog semena može povećati procenat masti u mleku.

(Izvor: Agroinfotel)

Posetite rubriku Ishrana goveda na sajtu www.isv.rs. 

Home Aktuelno Jedan od najznačajnijih faktora ekonomske efikasnosti odgoja goveda

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!