Aktuelno

Jedan od najznačajnijih vitamina za razvoj svinja

Bolesti nastale usled nestašice vitamina najviše dolaze do izražaja u savremenom odgoju životinja koje se zbog tehnoloških zahteva odvajaju od prirodnih uslova i stavljaju u veštačke uslove života.

Svi vitamini imaju svoju ulogu i značaj. Jedan od najbitnijih, ključnih vitamina svakako je vitamin A. 

Najkvalitetnije hranilice ACO FUNKI za profitabilan odgoj i ekonomičnu ishranu svinja

Nema dileme da su osnovni preduslovi uspešnog odgoja svinja kvalitetna stočna hrana i savremena oprema.

Oba preduslova obezbeđuje firma ISV Feed&Consulting, koja distribuira sve najbitnije komponente za ekonomično i profitabilno funkcionisanje vaše farme.

Među njih spadaju i hranilice vrhunskog kvaliteta svetski poznate firme ACO FUNKI.

 

Fiziološke promene kod krava u periodu telenja

Prilikom telenja dolazi do fizioloških promena u vimenu, prelaz od zasušenja u stanje kada krave luče mleko. Od početka laktacije se povećava količina mleka.

Maksimalna proizvodnja je od 30-50 dana po telenju.

 

PREPORUČUJEMO DA POGLEDATE

 

REFERENCE

Faktori koji utiču na otpornost organizma prasadi

Posle zalučenja prasad male telesne mase dugo vremena stagniraju ili čak gube na težini, a često dolazi i do uginuća.

Posledice ovakvog stanja negativno utiču na čitav kasniji period razvoja sve do kraja tova. 

 


Posle zalučenja prasad male telesne mase dugo vremena stagniraju, ili čak gube na težini, a često dolazi i do uginuća.

Posledice ovakvog stanja negativno utiču na čitav kasniji period razvoja sve do kraja tova.

Ovakva prasad nisu navikla na konzumiranje suve hrane, a enzimatski sistem digestivnog trakta nije sposoban za efikasno varenje hranljivih materija iz hrane, u kojoj neizbežno dominiraju biljna hraniva, gde je osnovni izvor energije skrob.

Kondicija prasadi, odnosno rezerve masti u organizmu takve prasadi su male i nedovoljne za pokrivanje potreba u prvim danima nakon zalučenja, odnosno do momenta kada je konzumacija hrane potrebna.

U većini slučajeva odgajališta ne obezbeđuju ni minimalne ambijentalne uslove, što znatno pogoršava stanje i povećava troškove lečenja uz nedozvoljeno visoka uginuća prasadi. U takvim uslovima kvalitetna hrana može samo delimično amortizovati negativne efekte loših uslova smeštaja.

Prasad na sisi moraju ostvariti što viši dnevni prirast kako bi u momentu zalučenja imala odgovarajuću telesnu masu, ali i dovoljno rezervi masti. U organizmu novorođene prasadi nalazi se samo oko 1-3% masti, a u vreme zalučenja je poželjno da se ova vrednost poveća na oko 15-17%. Dnevni prirast prasadi na sisi, kreće se od oko 150-190 g dnevno.

Vrlo retko je ova vrednost iznad 200 g i to uglavnom u slučajevima gde je broj prasadi u leglu mali. U malim leglima prasad ima dovoljno mleka i postiže visoke dnevne priraste, ali takvo stanje nije prihvatljivo zbog neracionalnog korišćenja krmače. Zato se danas u literaturi govori isključivo o dnevnom prirastu legla pošto se pri tome podrazumeva da broj prasadi u leglu mora biti visok, kako bi se ostvario visok prirast.

Podaci iz literature ukazuju na mogućnost ostvarenja dnevnog prirasta legla od 2 do 2,5 kg dnevno, a ponegde i 3 kg. To znači da dnevni prirast prasadi varira od 200 do 300 g, u zavisnosti od broja prasadi u leglu.

Osnovni izvor hranljivih materija za prasad na sisi je mleko krmače. Mleko krmače sadrži za oko 50% više hranljivih materija u poređenju sa kravljim mlekom i zbog toga predstavlja kvalitetan, kompletan, ali ne uvek dovoljan izvor hranljivih materija za podmirenje visokih potreba prasadi.

Za kilogram prirasta prasadi potrebno je oko 3,7- 4 kg mleka. To znači da bi krmača koja doji 10 prasadi trebalo prosečno da daje 8-10 litara mleka dnevno da bi prirast prasadi bio oko 200-250 g. Ovako visoka mlečnost se može postići adekvatnom ishranom samo kod krmača koje su selekcionisane na visoku proizvodnju mleka.

Za visoku proizvodnju mleka, krmača mora konzumirati adekvatnu količinu hrane, što često predstavlja nerešiv problem.

Najčešći problem je obezbeđenje adekvatne količine kvalitetnih proteina pošto su potrebe u ovim hranljivim materijama ogromne. Za visoku proizvodnju mleka, hranom se mora obezbediti i do 1.000 g proteina dnevno, odnosno preko 50 g lizina dnevno. Ovo se teško može obezbediti korišćenjem hrane sa 15-16% proteina i to je najčešći razlog smanjenja mlečnosti krmače, a time i smanjenog prirasta prasadi na sisi.

Predstarter G 511-9231 (iz asortimana ISV-a) prilagođen je potrebama probavnog sistema mlade prasadi. Karakteristike ovog proizvoda:

- odabrana kombinacija vitamina i aktivnih materija koja povećava otpornost i pomaže u procesu razmene materije;

- visoko raspoloživi mineralni sastojci niskog stepena vezanja kiselina;

- visok udeo esencijalnih aminokiselina u cilju optimalizacije kvaliteta proteina i smanjenja ukupne količine proteina;

- specijalni proizvodi prehrambene idustrije ukusni su nosioci energije visoke svarljivosti.

Smanjenje konzumacije hrane krmača u laktaciji često je posledica visoke temperature u prasilištu. Optimalna temperatura u prasilištu za krmaču iznosi 16-18 stepeni, što se teško postiže. Svako povećanje temperature iznad 20 stepeni ima za posledicu proporcionalno smanjenje konzumacije hrane, što se odražava na mlečnost krmača i na intenzitet prirasta prasadi na sisi (www.isv.rs).

Zbog unapred iznetog, u prasilištu moraju da se obezbede optimalni uslovi mikroklime, jer se samo pod takvim uslovima može očekivati da krmače konzumiraju dovoljno hrane, što je preduslov visokog prirasta prasadi na sisi.

Home Aktuelno Faktori koji utiču na otpornost organizma prasadi

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!