Uzroci i posledice bruceloze goveda

Bruceloza je bolest uzrokovana različitim vrstama bakterija iz roda Brucella. Bolest se primarno javlja kod životinja, a ljudi se najčešće inficiraju preko životinja (zoonoza).

Ova bolest može izazvati velike ekonomske štete u stočarstvu. Najčešće je hroničnog toka, a može trajati mesecima pa i godinama. U akutnom toku bolest se karakteriše opštim infektivnim sindromom, dok su lokalne promene slabije ili nikako izražene.

Bruceloza je bolest uzrokovana različitim vrstama bakterija iz roda Brucella. Bolest se primarno javlja kod životinja, a ljudi se najčešće inficiraju preko životinja (zoonoza).

Ova bolest može izazvati velike ekonomske štete u stočarstvu. Najčešće je hroničnog toka, a može trajati mesecima pa i godinama. U akutnom toku bolest se karakteriše opštim infektivnim sindromom, dok su lokalne promene slabije ili nikako izražene.

U hroničnom toku češće se javljaju lokalni simptomi od strane zahvaćenih organa i ovaj tok se manifestuje upalnim promenama u genitalnim organima, pobačajima i promenama u zglobovima, uterusu i tetivnim omotačima. Bruceloza je prisutna u mnogim zemljama, a ima je i kod nas.

Kod goveda infekciju uglavnom uzrokuje bakterija B. abortus i ređe B. melitensis i B. suis. Inkubacija traje 14 - 180 dana. Infekcije su najčešće asimptomatske i sporadične. Pobačaj može da nastane u bilo kom periodu graviditeta i pre pobačaja ne moraju da se jave bilo kakvi simptomi bruceloze.

Do abortusa dolazi najranije 36. dana posle infekcije, a najčešće 2-5 meseci nakon infekcije. Ako se infekcija dogodi u poslednjoj trećini graviditeta, ne mora doći do pobačaja, ali se rađa slabo vitalno mladunče. Nakon pobačaja mogu nastati komplikacije koje dovode do steriliteta. Junice su latentno inficirane, a ejakulat bikova takođe može biti izvor zaraze.

Javljaju se artritisi, tendovaginitisi, burzitisi, a kod bikova orhitis i epididimitis. Nastaje i zapaljenje tarzalnih i karpalnih zglobova. Mastitisi retko nastaju, ali mlečnost može biti smanjena.

Najviše  uzročnika može se naći u mlečnim žlezdama, materici i posteljici zaražene životinje, plodovoj tečnosti, vaginalnom sekretu, mleku, spermi, epididimisu, testisima, gnoju iz burzi ili fistula itd. Životinje mogu mesecima i godinama izlučivati uzročnike mlekom i drugim sekretima ili su čak doživotne kliconoše.

Izlučene bakterije se dugo zadržavaju u vlažnoj zemlji i u vodi. Bolest se u stadu širi kontaktom, udisajem, polnim putem, ingestijom, kontaminiranom hranom i vodom,

Profilaksa podrazumeva formiranje slobodnih zapata od bruceloze, strogu kontrolu prometa životinja i namirnica životinjskog porekla, testiranje životinja na farmama, testiranje ostalih vrsta životinja i sprovođenje svih potrebnih mera kako bi se sprečilo unošenje zaraze u populaciju.

Na farmama za mužu i veštačko osemenjavanje testiranje se vrši dva puta godišnje, a testiraju se grla starija od 12 meseci. Vakcinacija smanjuje broj pobačaja, ali postoji opasnost od kliconoštva.