Aktuelno

Prednosti uravnotežene ishrane životinja

Kako bi se održalo dobro zdravlje kod domaćih životinja, mora da se uspostavi pravilan balans između alkalnih i kiselih jedinjenja u krvi i drugim telesnim tečnostima.

Neki minerali, kao što su fosfor, hlor i sumpor, su po reakciji kiseli, dok su drugi, poput kalcijuma, natrijuma, kalijuma i magnezijuma, alkalni.

Odnos baznih i kiselih delova u krvi često varira.

 

Proteini i aminokiseline za kvalitetnu ishranu životinja

Na kvalitet proteina u ishrani životinja utiču količina i međusobni odnos aminokiselina u hranivima, kao i obim resorpcije i metabolizma u ćelijama.

Fiziološka uloga esencijalnih aminokiselina:

- valin (neophodan je za funkcionisanje centralnog nervnog sistema);

- leucin (sinteza proteina tkiva i krvne plazme);

- izoleucin (iskorišćenje ostalih aminokiselina);

- treonin (isto kao prethodno);

 

REFERENCE

Pravilnim izborom hrane do veće količine masti u mleku krava

Veoma je bitno povećati količinu masti u mleku krava jer to direktno doprinosi ekonomskoj efikasnosti odgoja. Pravilnim izborom hrane u tome može da se uspe.

Kvalitet kabaste hrane je od presudnog značaja.

Najvažniji činilac koji utiče na hranljivu vrednost trava i leguminoza je fenofaza razvoja u momentu košenja za ishranu ili konzervisanje. Kako biljka postaje zrelija, tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a povećava zastupljenost vlakana.

 


Veoma je bitno povećati količinu masti u mleku krava jer to direktno doprinosi ekonomskoj efikasnosti odgoja. Pravilnim izborom hrane u tome može da se uspe.

Kvalitet kabaste hrane je od presudnog značaja.

Najvažniji činilac koji utiče na hranljivu vrednost trava i leguminoza je fenofaza razvoja u momentu košenja za ishranu ili konzervisanje. Kako biljka postaje zrelija, tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a povećava zastupljenost vlakana. Ovo je praćeno i povećanjem procenta lignina, koji je nesvarljiv i za životinju nedostupan, usled čega opada energetska vrednost hraniva.

Na smanjenje hranljivih materija takođe utiču: kiša, baliranje suviše suvog sena (značajan gubitak lista).

Pri čuvanju (lagerovanju) sena procenat vlage mora da bude niži od 14%. Seno koje se lageruje vlažnije, gubi hranljivu vrednost usled zagrevanja i kvarenja. Previše vlažna silaža može da produži fermentaciju, zbog čega se gube rastvorljive hranljive materije.

Istovremeno, preterano suva silaža je dobra podloga za razvoj plesni, kvarenje i pregrevanje. Zrnevlje žitarica, ako se lageruje suviše vlažno, takođe može da se zagreje, uplesnivi i pokvari.

Potrebno je izbalansirati različite tipove ugljenih hidrata i proteina. Naime, usklađivanjem ovih parametara može da se postigne optimalna fermentacija u buragu.

U uslovima ishrane po volji, na odličnoj ispaši i bez koncentrata, može da se ostvari proizvodnja mleka od 20-25 kg.

Samo adekvatnim kombinovanjem kabaste i koncentrovane hrane dobijaju se obroci koje će krave u potpunosti konzumirati i koji obezbeđuju visoku proizvodnju, a ujedno su i ekonomični.

Neophodno je pratiti odnos nestrukturnih i strukturnih ugljenih hidrata. Od toga zavisi proporcija isparljivih masnih kiselina koje se stvaraju u buragu.

Više sirćetne kiseline se stvara ako se životinje hrane suvom kabastom hranom (seno, slama i sl.).

Propionske kiseline ima više ako je u obroku zastupljena veća količina šećera ili skroba - zrnasta hraniva.

U slučaju da obrok sadrži više lako svarljivih ugljenih hidrata, može da dođe i do stvaranja mlečne kiseline i pojave acidoze buraga (zrnasta hrana, veća količina koncentrata u jednom obroku). Kada pH padne ispod 6, korisni mikroorganizmi (oni koji proizvode sirćetnu kiselinu) bivaju uništeni i njihovo mesto zauzimaju mikroorganizmi koji proizvode mlečnu kiselinu. Tako dolazi do ubrzanog povećanja kiselosti sredine, što može dovesti do oboljenja papaka (laminitis) pa čak i uginuća životinje.

Povećana proizvodnja propionske kiseline dovodi do opadanja mlečne masti u mleku (zbog nedostatka sirćetne kiseline) i povećanja telesne mase krava.

Što se izbora hraniva tiče, pojedini stručnjaci smatraju da se dodavanjem uljane sačme kokosa i palminog semena može povećati procenat masti u mleku.

(Izvor: Agroinfotel)

Posetite rubriku Ishrana goveda na sajtu www.isv.rs.  

Home Aktuelno Pravilnim izborom hrane do veće količine masti u mleku krava

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!