Aktuelno

Suština pravilne ishrane svinja

Suština pravilne ishrane svinja ogleda se u tome da se svinjama, prema težini, starosti i svrsi kojoj su namenjene, daju dovoljne količine hrane potrebne za pravilan rast, odnosno tovljenje.

Naročitu pažnju treba posvetiti ishrani mladih grla koja rastu. Ako ona usled slabe ishrane zakržljaju u mladosti, neće moći da to kasnije nadoknade ni pored poboljšanje ishrane.

 

U toku je Sajam svinjarstva u Žarkovcu! ISV učestvuje na ovoj prestižnoj smotri

U organizaciji Udruženja proizvođača svinja "Sremac", pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 15. septembra biće održan drugi po redu Sajam svinjarstva u Žarkovcu.

Svoju ponudu na izložbenom prostoru kod Lovačkog doma u Žarkovcu predstaviće brojni renomirani proizvođači i distributeri opreme za svinjarstvo, hrane, premiksa i dodataka za ishranu svinja, kao i firme iz oblasti klanične industrije.

 

AKCIJA

 

REFERENCE

Pravilnim izborom hrane do veće količine masti u mleku krava

Veoma je bitno povećati količinu masti u mleku krava jer to direktno doprinosi ekonomskoj efikasnosti odgoja. Pravilnim izborom hrane u tome može da se uspe.

Kvalitet kabaste hrane je od presudnog značaja.

Najvažniji činilac koji utiče na hranljivu vrednost trava i leguminoza je fenofaza razvoja u momentu košenja za ishranu ili konzervisanje. Kako biljka postaje zrelija, tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a povećava zastupljenost vlakana.

 


Veoma je bitno povećati količinu masti u mleku krava jer to direktno doprinosi ekonomskoj efikasnosti odgoja. Pravilnim izborom hrane u tome može da se uspe.

Kvalitet kabaste hrane je od presudnog značaja.

Najvažniji činilac koji utiče na hranljivu vrednost trava i leguminoza je fenofaza razvoja u momentu košenja za ishranu ili konzervisanje. Kako biljka postaje zrelija, tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a povećava zastupljenost vlakana. Ovo je praćeno i povećanjem procenta lignina, koji je nesvarljiv i za životinju nedostupan, usled čega opada energetska vrednost hraniva.

Na smanjenje hranljivih materija takođe utiču: kiša, baliranje suviše suvog sena (značajan gubitak lista).

Pri čuvanju (lagerovanju) sena procenat vlage mora da bude niži od 14%. Seno koje se lageruje vlažnije, gubi hranljivu vrednost usled zagrevanja i kvarenja. Previše vlažna silaža može da produži fermentaciju, zbog čega se gube rastvorljive hranljive materije.

Istovremeno, preterano suva silaža je dobra podloga za razvoj plesni, kvarenje i pregrevanje. Zrnevlje žitarica, ako se lageruje suviše vlažno, takođe može da se zagreje, uplesnivi i pokvari.

Potrebno je izbalansirati različite tipove ugljenih hidrata i proteina. Naime, usklađivanjem ovih parametara može da se postigne optimalna fermentacija u buragu.

U uslovima ishrane po volji, na odličnoj ispaši i bez koncentrata, može da se ostvari proizvodnja mleka od 20-25 kg.

Samo adekvatnim kombinovanjem kabaste i koncentrovane hrane dobijaju se obroci koje će krave u potpunosti konzumirati i koji obezbeđuju visoku proizvodnju, a ujedno su i ekonomični.

Neophodno je pratiti odnos nestrukturnih i strukturnih ugljenih hidrata. Od toga zavisi proporcija isparljivih masnih kiselina koje se stvaraju u buragu.

Više sirćetne kiseline se stvara ako se životinje hrane suvom kabastom hranom (seno, slama i sl.).

Propionske kiseline ima više ako je u obroku zastupljena veća količina šećera ili skroba - zrnasta hraniva.

U slučaju da obrok sadrži više lako svarljivih ugljenih hidrata, može da dođe i do stvaranja mlečne kiseline i pojave acidoze buraga (zrnasta hrana, veća količina koncentrata u jednom obroku). Kada pH padne ispod 6, korisni mikroorganizmi (oni koji proizvode sirćetnu kiselinu) bivaju uništeni i njihovo mesto zauzimaju mikroorganizmi koji proizvode mlečnu kiselinu. Tako dolazi do ubrzanog povećanja kiselosti sredine, što može dovesti do oboljenja papaka (laminitis) pa čak i uginuća životinje.

Povećana proizvodnja propionske kiseline dovodi do opadanja mlečne masti u mleku (zbog nedostatka sirćetne kiseline) i povećanja telesne mase krava.

Što se izbora hraniva tiče, pojedini stručnjaci smatraju da se dodavanjem uljane sačme kokosa i palminog semena može povećati procenat masti u mleku.

(Izvor: Agroinfotel)

Posetite rubriku Ishrana goveda na sajtu www.isv.rs.  

Home Aktuelno Pravilnim izborom hrane do veće količine masti u mleku krava

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!