Ventilacija u objektima za krave

Da bi krava proizvela jedan litar mleka, potrebno je da kroz vime protekne oko 400-500 litara krvi, pune kiseonika i hranljivih materija, a jedan od važnijih činilaca je i sam objekat.

Danas se grade visoke i prozračne štale, gde su bočni zidovi visine preko 4 metra, a u najvišoj tački (slemenu) krova i preko 8 metara. Puni deo bočnog zida se pravi od cigle, drveta ili betona, a treba da je visok koliko i krava na grebenu.

Da bi krava proizvela jedan litar mleka, potrebno je da kroz vime protekne oko 400-500 litara krvi, pune kiseonika i hranljivih materija, a jedan od važnijih činilaca je i sam objekat.

Danas se grade visoke i prozračne štale, gde su bočni zidovi visine preko 4 metra, a u najvišoj tački (slemenu) krova i preko 8 metara. Puni deo bočnog zida se pravi od cigle, drveta ili betona, a treba da je visok koliko i krava na grebenu. 

Preostali deo je otvoren i uglavnom zaštićen vetrozaštitnim mrežama, preko kojih se postavlja cerada, zasuni od lima, plastike, drveta i tome slično. Ovi zasuni imaju za funkciju usmeravanje vazduha (regulisanje ventilacije) i osvetljenje.

Zima u objektima sa vezanim sistemom držanja i muže, može da stvara problem radnicima zbog nižih temperatura, dok za krave to nije nikakav problem. Sa druge strane zima u objektima sa slobodnim sistemom držanja, nije problem za ljude, jer oni više vremena borave u izmuzištima. Kravama najviše odgovara temperatura između -5  i +20 stepeni.

Smatra se da je u objektima sa prirodnom ventilacijom na svaka tri metra širine štale, potreban 5 cm visok otvor koji se nalazi na vrhu štale. Leti, kada su velike vrućine i velika vlaga u vazduhu, potrebno je ugraditi ventilatore većeg kapaciteta.

Krava koja daje npr. 30 litara mleka, dnevno oslobađa oko 27 KWh toplote i oko 12 litara vode. Ovaj višak toplote i vlage se mora izbaciti iz objekta ventilacijom. U toku jednog sata, potrebno je više puta "izmeniti" vazduh u objektu puštanjem svežeg vazduha, koji je hladniji za ne više od 5 stepeni od onog koji se izbacuje iz objekta.

Pored ventilacije, i osvetljenje je jedna od važnih karika u proizvodnji. Kravama je potrebno 15-18 sati svetla. Što je kraći svetlosni dan, krave se osećaju umorno, smanjuje se konzumacija hrane, a neretko se javljaju i smetnje u reprodukciji.

Dnevno svetlo nije problem u bolje izgrađenim objektima. Problem je kada padne mrak, i tada treba veštačko osvetljenje. Za tu namenu koriste se razne tipove sijalica od neonskih, običnih, pa do štedljivih. Intenzitet veštačkog osvetljenja na jaslama treba da je 220 luksa, a na ležištu 110 luksa. Intenzitet dnevnog svetla po sunčanom danu kreće se oko 400 luksa.