Aktuelno

Mikroorganizmi koji ugrožavaju zdravlje preživara, a povremeno i svinja

Šuštavac je akutna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne obolevaju.

Bolest se karakteriše opštom intoksikacijom organizma, promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv. 

Posledice deficita ključnog vitamina A kod svinja

Bolesti nastale usled nestašice vitamina najviše dolaze do izražaja u savremenom odgoju životinja koje se zbog tehnoloških zahteva odvajaju od prirodnih uslova i stavljaju u veštačke uslove života.

Svi vitamini imaju svoju ulogu i značaj. Jedan od najbitnijih, ključnih vitamina svakako je vitamin A.

Ispoljavanje osetljivosti i stresa kod svinja

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

 

PREPORUČUJEMO DA POGLEDATE

 

REFERENCE

Kako zaštititi životinje u zimskom periodu?

Životinjama koje tokom zime držimo u zatvorenim prostorima, potrebno je obezbediti dobre uslove za prezimljavanje.

U zimskim mesecima temperatura vazduha u stajama neznatno je viša od spoljašnje temperature. Funkcija staje je da zaštiti životinje i njihova mesta za odmor, odnosno, ležišta i tzv. krmni sto od hladnog vetra, promaje, kiše i snega.

Životinjama koje tokom zime držimo u zatvorenim prostorima, potrebno je obezbediti dobre uslove za prezimljavanje.

U zimskim mesecima temperatura vazduha u stajama neznatno je viša od spoljašnje temperature. Funkcija staje je da zaštiti životinje i njihova mesta za odmor, odnosno, ležišta i tzv. krmni sto od hladnog vetra, promaje, kiše i snega.

Telesna temperatura mlečnih krava kreće se od 38 do 39 stepeni, a na nju utiču klimatski uslovi okoline. Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama, za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature.

Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje. Zato držanje goveda u stajama treba da bude u skladu sa potrebama životinje. Čim se živa u termometru spusti ispod nula stepeni, u mnogim stajama za krave mogu nastati problemi.

U zimskim mesecima životinjama je važno obezbediti sledeće uslove:

Dobra ventilacija je preko potrebna za snabdevanje životinja svežim vazduhom, odnosno dovoljnom količinom kiseonika, kao i za odstranjivanje svih štetnih gasova, vodene pare i toplote koju životinje izlučuju u spoljnu sredinu. Ventilacija na taj način doprinosi sprečavanju bolesti, a ujedno osigurava svež i suv vazduh.

Ukoliko u stajama ne postoje ventilatori, ulazak svežeg vazduha treba obezbediti kroz vrata i prozore. Neophodno je redovno čistiti prostirku. Kod staja bez jednog zida, u slučaju hladne zime i oštrog vetra prazan deo se može "zazidati" balama slame i tako obezbediti ulazak vazduha koji nije preterano hladan. 

Dobro napajanje stoke takođe je veoma bitan faktor. Potrebno je izolovati spoljašnje vodovodne cevi kako ne bi došlo do smrzavanja. Postoje termopojilice sa kuglicama koje omogućavaju zagrevanje vode bez potrošnje struje.

Neophodno je obezbediti dovoljne količine hrane, pri čemu treba posebno paziti da u hranilice ne dospe zaleđena kabasta hrana (silaža, repin rezanac itd.). Preporučljivo je uveče pripremiti potrebne količine kako bi temperatura hrane do jutra bila ista kao i temperatura u staji.

Boksovi treba da ostanu suvi. Mokre površine za ležanje povećavaju gubitak toplote, a time raste i mogućnost oštećenja vimena. Stoga bi zimi prostirku trebalo redovno menjati. Razvoju bakterija pogoduje veća razlika u temperaturi između prostirke i telesne temperature životinje za oko 4 stepeni. Ukoliko se grla slobodno kreću ili prolaze hodnicima na mužu, puteve treba održavati čistim i suvim, posuti ih peskom da ne bi došlo do klizanja životinja.

Vimena treba da budu čista i suva. Preporučljivo je korišćenje pamučnih krpa ili ubrusa za jednokratnu upotrebu kojima se obavlja suvo pranje vimena.

(Izvor: Poljosfera)

Home Aktuelno Kako zaštititi životinje u zimskom periodu?

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!