Ekstremni vremenski uslovi desetkovaće prinose kukuruza i soje

Stručnjaci upozoravaju da će ovogodišnji prinosi soje i kukuruza biti manji čak i do 60 odsto u odnosu na lane. Prve računice kažu da je šteta na nivou Srbije veća od 500 miliona evra.

Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika kaže da je situacija na terenu mnogo gora nego što se predstavlja jer, kako proizvođači odavno upozoravaju, nekih kultura skoro uopšte neće biti.

- Ni kiša nam više ne može pomoći. Najviše je stradao kukuruz, u pojedinim delovima zemlje ga uopšte neće biti. Šteta će negde biti stopostotna, a na osnovu toga se radi linearno umanjenje prilikom izračunavanja krajnjeg gubitka, pa ispada da će rod biti manji i do 60 odsto. Neki seljaci će biti potpuno uništeni, a oni koji su obezbedili navodnjavanje imaće prosečan rod - objašnjava Kiš.

Prema njegovim rečima, kukuruz i soja će sigurno poskupeti, jer su sadašnje cene od 18 dinara za kukuruz i 45 do 55 dinara za soju potpuno nerealne.

Isto misli i Predrag Arsić iz Udruženja ratara i poljoprivrednika, koji kaže da bi jedini spas za seljake bio da država proglasi stanje elementarne nepogode.

- U nekim delovima zemlje rod će biti na prosečnom nivou, ali će negde biti potpuno uništen. Nadležni ne moraju da proglase nepogodu u celoj Srbiji, to se može uraditi samo na delovima određenih opština. U slučajevima elementarne nepogode država ima sisteme kako da nadoknadi štetu. Ukoliko to ne bude slučaj, nadamo se da će država nekim drugim merama, kao što je oslobađanje od taksa za navodnjavanje, umanjenje poreza... pomoći poljoprivrednicima da se oporave od ove katastrofe - priča Arsić.

On dodaje da će posledice biti vidljive najkasnije do jesenje setve jer će seljaci biti primorani na redukovanu obradu zemlje sa lošijim semenom:

- Za naše potrebe će biti poljoprivrednih proizvoda, ali ne i za izvoz. I opet ćemo doći u paradoksalnu situaciju, jer nam cene stalno neko diktira. Kada ima manjka, cene se zamrzavaju i čuva se socijalni mir, a kada ima viška, ucenjuju nas da prodajemo jeftinije.

Navodnjavamo 100.000 od dva miliona hektara.

Kao i uvek u sušnim godinama, svi pričaju o navodnjavanju, a agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže:

- Sistemima za navodnjavanje pokriveno je oko 100.000 hektara, od oko dva miliona obradivih površina. Nadam se da ćemo u narednih 10 godina uspeti da obezbedimo navodnjavanje za barem 500.000 hektara, što je minimum da bi sve funkcionisalo u redu.

(Izvor: Blic)