Jedan od faktora uspešnog metabolizma svinja

Mineralne materije učestvuju u gotovo svim metaboličkim procesima i imaju značajnu ulogu u fukcionisanju organizma svinje. U savremenim objektima, u kojima se svinje drže, sve veća pažnja posvećuje se i kvalitetnoj ishrani koja podrazumeva adekvatan sadržaj vitamina i mikroelemenata.

Jedan od bitnih faktora vezanih za zdravlje svinja je i prisutvo dovoljnih količina cinka u organizmu.

Cink je prisutan u mnogim sistemima za unutrašnje lučenje i direktno utiče na metabolizam (varenje) hrane. Između ostalog, cink je sastojak karbo-anhidraze, alkalne fosfataze, ribonukleaze i DNA polimeraze. Neophodan je za normalnu sintezu proteina. Takođe je i sastojak insulina, te samim tim utiče i na metabolizam ugljenih hidrata.

Simptomi nedostatka cinka su smanjeni apetit i prirast, rane na koži (parakeratoza), dijareja, povraćanje i u najgorem slučaju  smrt.

Jedna od posledica kod krmača je smanjen broj prasadi i njihova telesna masa, a kod nerasta smanjena veličina i razvijenost testisa. Svinje sa nedostatkom cinka pokazuju i smanjenu aktivnost alkalne fosfataze u krvi.

Cink je važan i za imunitet svinja.

Deficit cinka može oštetiti imuni sistem izazivanjem atrofije štitaste žlezde.

Svinja koja ima parakeratozu, reaguje veoma brzo na adekvatno doziranje cinka. Apetit brzo raste i dolazi do poboljšanja izgleda kože. Takođe je uočljivo i napredovanje u težini, i to već u toku prve nedelje. Svinje se često mogu oporaviti od rana na koži i drugih simptoma za samo mesec dana.

Potreba za cinkom kod svinja je oko 50 ppm u hrani. Ako je nivo kalcijuma u hrani previsok, dodavanje 50 do 100 ppm cinka u obrok neće uvek potpuno sprečiti sporiji rast i lošu konverziju hrane povezanu sa parakeratozom, ali će sprečiti tipične rane na koži. Zbog toga je u određenim okolnostima potreban nivo od 100 do 150 ppm cinka. Međutim, u većini slučajeva i 100 ppm je sasvim dovoljno.

Cink u obrocima sa sojom, makom, susamom i drugim dodacima bogatim biljnim proteinima i ujedno fitinskom kiselinom, nesvarljiv je u crevnom traktu i ne može biti apsorbovan.

Dakle, cink u obrocima sa proteinskim hranivima biljnog nije pogodan za svinje. Srećom, prisutan je i u hranivima životinjskog porekla, kao što su mesno ili riblje brašno koje ne sadrže fitinsku kiselinu.

Ne postoji opasnost ako se svinjama u hrani daje do najviše 150 ppm cinka. Međutim, nivo od 2.000 ppm cinka može izazvati toksične efekte, uključujući smanjenje rasta, enteritis, artritis, gastritis i krvarenje u predelu mekih tkiva.

Posetite rubriku Ishrana svinja na sajtu www.isv.rs.