Preduslovi uspešne proizvodnje soje

Soja zahteva plodna zemljišta sa dobrim fizičkim, hemijskim i biološkim svojstvima, a ne odgovaraju joj kisela zemljišta sa pH vrednošću 6,6-7,2. 

Soja ima povoljan uticaj na druge biljke, nalazi se između kukuruza i pšenice u plodoredu. Podnosi ponovljenu setvu, ali monokulturu treba izbegavati zbog nakupljanja štetočina i korovske vegetacije.

U Americi se gaji u dvopolju sa kukuruzom. Najbolji predusevi su: šećerna repa, krompir, lan, konoplja, kukuruz, uljana repica i sve strnine. Svi predusevi, osim suncokreta su odgovarajući za soju.

Za uspešnu proizvodnju obrada zemljišta treba da se izvede u jesen.

Ako je predusev ozima ili jara strnina (pšenica ili ječam) odmah nakon žetve izvodi se ljuštenje strništa na dubini do 15 cm ili tanjiranje teškim tanjiračama na dubinu do 12 cm. Ovom merom se obezbeđuje mešanje žetvenih ostataka u površinskom sloju, kao i uništavanje korovskih biljaka. Oranje na punu dubinu, 25 do 30 cm, izvodi se krajem leta i početkom jeseni.

Obrada zemljišta posle kukuruza je nešto otežana zbog kasne berbe i velike količine biljnih ostataka. Prvi posao posle berbe kukuruza, koji se mora obaviti kvalitetno, je sitnjenje biljnih ostataka.

Žetveni ostaci moraju biti usitnjeni i zaorani tako da seme kad se poseje ostvari kontakt sa zemljištem, a ne sa biljnim ostacima. Dubina obrade treba da je do 30 cm. Ako je predusev šećerna repa, oranje na punu dubinu izvodi se odmah nakon njenog vađenja, da bi zemljište ostalo u gruboj brazdi izloženo delovanju mraza.

Ukoliko su uslovi za vađenje šećerne repe bili povoljni i nije došlo do velikog zbijanja zemljišta, oranje može da se izvodi do dubine od 20 do 25 cm. 

Prolećna obrada žemljišta počinje druge nedelje od početka prolećnih radova. Prvi put se vrši ravnanje i izjednačava se vlaga, a smanjuje se i dodirna površina, a samim tim i isušivanje zemljišta. Površinski sloj se brže zagreva, brže je klijanje i nicanje, a samim tim i vegetacija.

Nekoliko dana pre setve treba izvršiti još jedan prohod setvospremačem. Tako uništavamo mlade tek iznikle korove i dodatno usitnjavamo zemljište (vrlo bitno prilikom kombajniranja zbog kupljenja donjih mahuna). Predsetvenu pripremu treba obavljati na dubini od 8-10cm.

Soja ima dosta visoke zahteve prema azotu, ali se 2/3 azota dobija azotofiksacijom. Soja se zato đubri malim količinama azota koji je neophodan dok se ne formiraju kvržice. Predsetveno đubrenje se vrši dve nedelje pre nicanja. Celokupna količina NPK hraniva primenjuje se pred osnovnu obradu zemljišta.

Seme se pre setve inokulira sa azotofiksirajućim bakterijama. Seje se kada se postigne temperatura zemljišta na 8-9 °C, dok je optimalni rok posle šećerne repe, a pre kukuruza. Prvo se seje soja duže vegetacije.

Soja se može gajiti kao tzv. "združeni uslov" sa kukuruzom, 2+2 reda za silažu. Setva je širokoreda ako je razmak na 50 cm, a rastojanje u redu 3-5,5 cm.

Setva na 70 cm (kao kukuruz i suncokret) se obavlja na manjim gazdinstvima koja nemaju sejalice za 50 cm tj. za repu. Uz smanjenje razmaka biljaka u redu, dobijaju se nešto niži prinosi 5-10%.

Broj biljaka zavisi od grupe zrenja, a dubina setve je 3-5 cm.