Aktuelno

Mikroorganizmi koji ugrožavaju zdravlje preživara, a povremeno i svinja

Šuštavac je akutna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne obolevaju.

Bolest se karakteriše opštom intoksikacijom organizma, promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv. 

Posledice deficita ključnog vitamina A kod svinja

Bolesti nastale usled nestašice vitamina najviše dolaze do izražaja u savremenom odgoju životinja koje se zbog tehnoloških zahteva odvajaju od prirodnih uslova i stavljaju u veštačke uslove života.

Svi vitamini imaju svoju ulogu i značaj. Jedan od najbitnijih, ključnih vitamina svakako je vitamin A.

Ispoljavanje osetljivosti i stresa kod svinja

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

 

PREPORUČUJEMO DA POGLEDATE

 

REFERENCE

Značaj preventive bolesti disajnih organa goveda

Bolesti respiratornog trakta spadaju među ekonomski najkritičnije bolesti u govedarskoj proizvodnji.

Parainfluenca, tzv. transportna groznica, enzootska bronhopneumonija goveda/teladi jesu najčešće bolesti disajnih organa goveda kod nas, a i u celom svetu.

 

Bolesti respiratornog trakta spadaju među ekonomski najkritičnije bolesti u govedarskoj proizvodnji.

Parainfluenca, tzv. transportna groznica, enzootska bronhopneumonija goveda/teladi jesu najčešće bolesti disajnih organa goveda kod nas, a i u celom svetu.

Zajednička karakteristika ovih bolesti je da sve počinju virusnom infekcijom koja smanjuje opštu otpornost životinje i omogućuje razvoj sekundarnih bakterija, čime dolazi do pojave kliničke slike bolesti.

Bolest može zahvatiti celo stado. U zavisnosti od kliničke slike, lečenje traje 5 dana u lakšim, a do 14 dana u težim slučajevima. Virus sam po sebi ne uzrokuje pojavu teške bolesti, ali u kombinaciji sa sekundarnim infekcijama može doći do teških komplikacija, pa čak i uginuća.

Štete nastaju zbog:
1. smanjenja prirasta ili proizvodnje mleka,
2. slabijeg iskorišćavanja hrane,
3. troškova lečenja obolele životinje,
4. prinudnog klanja.

Enzootska bronhopneumonija je multikauzalna bolest (potrebno je više faktora istovremeno da bi se bolest pojavila). Faktori koji pogoduju pojavi bolesti mogu se svrstati u tri grupe:

1. Mikroorganizmi (virusi, bakterije, plesni, kvasci)
2. Fizikalni faktori (temperatura, vlažnost, ventilacija)
3. Uzgojni faktori (transport, prenatrpanost objekta, genetska i fenotipska neujednačenost, greške u ishrani itd.).

Sumnju na bolest pobuđuje sezonski karakter (jesen, zima početak proleća) ili faktori potrebni za njenu pojavu: transport, uvođenje novih životinja u stado, držanje velikog broja životinja na malom prostoru, promena hrane i dr.

Topao i suv, kao i hladan vazduh direktno smanjuje lokalnu otpornost prednjeg disajnog trakta prema infekcijama i mogućnost odupiranja kolonizaciji patogenih mikroorganizama.

U zahvaćenom stadu pojavljuju se novi slučajevi svakog dana. Klinički simptomi variraju. U lakšim slučajevima životinje iskazuju blaže znakove bolesti, apetit je smanjen, mlečne krave daju manje mleka, ponekad imaju kijavicu, a ozdravljenje je spontano.

U nešto težem obliku pojavljuju se znakovi zaraznih bolesti, utučenost, povišena temperatura, apetit je značajno smanjen.

Disanje je ubrzano, a kontrakcije buraga smanjene. Ako su životinje dobro negovane, u tom stadijumu nema bakterijskih komplikacija, temperatura se vraća na normalu i za otprilike 7 dana ona ozdravi.

U najtežem, akutnom obliku, životinja je apatična i febrilna. Temperatura se brzo podigne do 40-42 stepena, kašlja nema, disanje je ubrzano: 35 do 100 udisaja u minutu.

Bolest se razvija prema bronhopneumoniji, životinja stoji nepomično, spuštene glave, ispruženog vrata, diše na usta i isplazi jezik. Životinja se teško i nerado pokreće, a pri pokretu pokazuje bol.

U cilju održavanja povoljnog zdravstvenog stanja goveda na uticaj respiratornih infekcija, preventivu bi trebalo sprovoditi što ranije (od gravidnosti pa nadalje).

Moguće je sprovoditi specifičnu imunoprofilaksu komercijalno dostupnim vakcinama, ali sama vakcinacija ne može nadomestiti ostale mere koje se moraju primeniti. Pogrešna ishrana krave može rezultirati nedostatkom vitamina A i bakra kod tek rođene teladi.

Potrebno je da tele na vreme uzme kolostrum jer se njime stvaraju specifična antitela koja se mogu resorbovati samo u prvih 24 do 36 sati života. Vremenom koncentracija imunoglobulina u kolostrumu pada.

Prilikom stvaranja većeg stada teladi treba odmah izdvojiti onu koja po kondiciji, težini, starosti, genetskoj osnovi ili opštem zdravstvenom stanju nisu pogodna za dalji uzgoj, tov ili reprodukciju.

Transport treba organizovati u najpovoljnijim uslovima: po mogućnosti ne prevoziti životinje na velike udaljenosti, posebno kada su loše vremenske prilike. Svaku zatvorenu aglomeraciju teladi treba popuniti što je moguće brže i sa što ujednačenijom teladi, imajući u vidu težinu, starost, rasu i poreklo.

Tako nastalu aglomeraciju treba držati na okupu sve do završetka proizvodnog ciklusa, a novi ciklus započeti u čistim, dezinfikovanim (od 14 do 21 dan razmaka između pojedinih turnusa) prostorijama sa potpuno novom teladi.

Staja mora biti bez prašine, sa dovoljno svežeg vazduha i prostora. Veoma je bitna i odgovarajuća ventilacija. Prvih sedam dana nakon otkupa hrani treba dodati vitaminsko-mineralne dodatke. Time se ublažavaju stresovi nastali u novim uslovima života.

Uz stalni zdravstveni nadzor nad životinjama treba kontrolisati mikroklimatske pokazatelje: temperaturu, vlagu i koncentraciju amonijaka.

Na velikim gazdinstvima treba osigurati prostor za izolaciju obolelih životinja.

U svakom slučaju, ako se pojave smetnje u fukcionisanju respiratornog trakta, a opšte stanje životinja se pogoršava, potrebno je pozvati veterinara koji će postaviti dijagnozu i započeti sa terapijom.

Za više informacija obratite se stučnjacima ISV-a putem kontakata na našem sajtu (www.isv.rs).

Home Aktuelno Značaj preventive bolesti disajnih organa goveda

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!