Osetljivost na stres kod svinja

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

Najosetljivija kategorija na stres su tovljenici telesne mase od 80 do 100 kg, naročito mesnatih rasa svinja (pietren i landras), dok kod drugih rasa svinja ova pojava nije toliko karakteristična.

Jedinke pojedinih rasa svinja mogu ispoljiti različiti stepen osetljivosti na dejstvo raznih stresora iz okoline, što može predstavljati značajan zdravstveni i ekonomski problem.

Usled stresa kod svinja može nastati naglo uginuće ili pojava bledog, mekanog i vodnjikavog mesa, što nanosi velike štete.

Najosetljivija kategorija na stres su tovljenici telesne mase od 80 do 100 kg, naročito mesnatih rasa svinja (pietren i landras), dok kod drugih rasa svinja ova pojava nije toliko karakteristična.

Sama reakcija životinje na stres zavisi od intenziteta i dužine delovanja stresora.

Nakon izlaganja stresu (npr. utovar, kastracija, premeštanje životinja) kod svinja se najpre zapaža uznemirenost, zatim podrhtavanje mišića, ubrzano disanje i rad srca, dahtanje, povećanje telesne temperature iznad 42°C, hiperemija sluzokoža, ukočenost mišića, kolaps i na kraju uginuće.

Kod svinja sklonih stres sindromu, nakon delovanja spoljašnjih nadražaja u mišićima, nastaje brza glikogenoliza i obilno stvaranje mlečne kiseline usled čega mišići postaju bledi, mekani i vodnjikavi. Nekada se na bledu i vodenastu muskulaturu nailazi posle transporta i klanja svinja.

Ovakvo meso, odnosno butovi nisu pogodni za preradu u klanicama, što rezultuje gubitke u proizvodnji.
Nakon pojave prvih simptoma treba prekinuti izlaganje životinja stresu.

Ukoliko se stanje ne pogorša, dolazi do postepenog oporavka životinje bez lečenja, prestaje ubrzano disanje i podrhtavanje mišića i broj srčanih otkucaja se normalizuje. Ukoliko se pojave cijanotične promene na koži i počne blaga ukočenost mišića, potrebno je dati tzv. trankvilajzere (acepromazin, hlorpromazin), a po potrebi se daje i infuzija 8,5% rastvora Na-bikarbonata (1 ml/kg) u 5% rastvoru glukoze, kako bi se sprečila laktacidoza.

(Izvor: Veterina.info)

Za više saveta obratite se stručnjacima ISV-a putem kontakata na sajtu www.isv.rs.