Aktuelno

Ventilacija u objektima za krave

Da bi krava proizvela jedan litar mleka, potrebno je da kroz vime protekne oko 400-500 litara krvi, pune kiseonika i hranljivih materija, a jedan od važnijih činilaca je i sam objekat.

Danas se grade visoke i prozračne štale, gde su bočni zidovi visine preko 4 metra, a u najvišoj tački (slemenu) krova i preko 8 metara. Puni deo bočnog zida se pravi od cigle, drveta ili betona, a treba da je visok koliko i krava na grebenu.

Najbolje rešenje u borbi protiv posledica toplotnog stresa

Usled letnjeg toplotnog stresa povećava se kiselost organizma, što dovodi do gubitka apetita i imunosupresije. Intenzivnim dahtanjem svinja takoreći štiti sebe od pregrejavanja, ali tokom dahtanja ujedno izdiše bikarbonatni jon.

Između ostalog, i to nadoknađuje premiks TermoCont, koji istovremeno podstiče konzumiranje vode pomažući da se organizam rashladi do normalne temperature.

AKCIJA

 

REFERENCE

Smanjena koncentracija kalcijuma u krvi krava

Puerperalna pareza je oboljenje krava koje se javlja najčešće 72 časa nakon porođaja, a retko pre i za vreme porođaja.

Bolest se manifestuje smanjenjem koncentracije kalcijuma u krvi, opštom parezom odnosno mišićnom slabošću, gubitkom svesti, komom i cirkulatornim kolapsom. Ukoliko se ne preduzme lečenje kod težih slučajeva, životinja ugine za nekoliko sati.

Bolest se uglavnom javlja kod visokomlečnih krava u bilo kom uzrastu, ali najčešće kod krava koje su dostigle maksimalni period mlečnosti (stare 5 do 10 godina). Krave kod kojih se bolest već javljala, imaju veći rizik da ponovo obole.

 


Puerperalna pareza je oboljenje krava koje se javlja najčešće 72 časa nakon porođaja, a retko pre i za vreme porođaja.

Bolest se manifestuje smanjenjem koncentracije kalcijuma u krvi, opštom parezom odnosno mišićnom slabošću, gubitkom svesti, komom i cirkulatornim kolapsom. Ukoliko se ne preduzme lečenje kod težih slučajeva, životinja ugine za nekoliko sati.

Bolest se uglavnom javlja kod visokomlečnih krava u bilo kom uzrastu, ali najčešće kod krava koje su dostigle maksimalni period mlečnosti (stare 5 do 10 godina). Krave kod kojih se bolest već javljala, imaju veći rizik da ponovo obole.

Postoji više pretpostavki o nastanku bolesti. Hipoteza koja je zasnovana na najviše materijalnih činjenica je ta koja kaže da je uzrok ovog oboljenja hipokalcemija. Postoje i druge teorije po kojima bolest nastaje usled smanjenog lučenja parathormona, negativnog bilansa vitamina D, zatim smanjenog količnika kalcijuma i fosfora u hrani, nemogućnosti resorpcije kalcijuma iz hrane i mobilizacije kalcijuma iz kostiju itd.

Veliki gubici kalcijuma u organizmu krave nastaju tokom graviditeta, zbog razvoja skeleta i usled proizvodnje kolostruma. Iz tog razloga oboljenje se najčešće i javlja u prvim danima nakon porođaja.

U krvi obolelih životinja nalazi se smanjena koncentracija kalcijuma za 30 do 60 odsto, dok je koncentracija magnezijuma povećana.

Niska koncentracija kalcijuma u krvi ometa mišićne funkcije u celom telu i dovodi do razdražljivosti nervnog sistema, izaziva opštu slabost i na kraju otkazivanje rada srca. Krave koje obole od puerperalne pareze imaju negativan bilans kalcijuma 15 dana pred porođaj.

Bolest može da protekne i bez klinički vidljivih simptoma.
Kod kliničkog oblika kod životinja najpre se javlja preosetljivost, nemir, uzbuđenje, blagi tremor na slabinama i tricepsima. Životinja tetura pri hodu i nezainteresovana je za okolinu i tele. Ovi simptomi često mogu da prođu nezapaženo.

U ređim i lakšim slučajevima na ove inicijalne simptome nadovezuje se mišićna slabost i ošamućenost, životinja ne može da ustane, zadnje noge su nepokretne i neosetljive, a životinja ne urinira niti defecira. Glava i prednji deo tela su pokretni i osetljivi.

Kod težih slučajeva, nakon inicijalnih simptoma životinja postepeno gubi svest i polako pada u komu, leži na sternumu sa zabačenom glavom, položenom uz lopaticu, grudi ili trbuh. U slučaju da se pokuša sa ispravljanjem glave prema napred, životinja je vrati u prvobitan položaj. Ima odsutan i beživotan pogled, oči su joj poluzatvorene, zenice raširene, a pupilarni refleks i ostali refleksi izostaju.

Ne reaguje na udarce ili ubod, uši su joj opuštene, oči izbuljene, periferni delovi tela hladni, cedi joj se pljuvačka iz usta jer ne može da guta, nema kontrakcije buraga, disanje je duboko i usporeno, srčani rad usporen, zvuk srčanih tonova smanjen, puls slab i jedva opipljiv, a mišići slabi.

Zbog nemogućnosti mokrenja pri rektalnom pregledu može se opipati napeta mokraćna bešika, a zbog odsustva kontrakcija buraga može doći do nadimanja. U težim slučajevima telesna temperatura je subnormalna i može pasti na 35°C. Ovakvo stanje ima akutan tok i ako se ne počne što pre sa terapijom, nastupa smrt usled paralize disanja ili pak u grčevima. Ukoliko se pravovremeno i pravilno sprovede terapija, mortalitet je nizak. Ako terapija uspe, simptomi bolesti brzo nestaju i krava izgleda potpuno zdrava, puls i disanje se normalizuju.

Dijagnoza bolesti se lako postavlja, ukoliko su simptomi tipični za puerperalnu parezu. Pojava bolesti tri dana nakon porođaja, gašenje refleksa, gubitak svesti, pareza predželudaca, ubrzan puls i usporeno disanje su karakteristični za ovo obolenje. 

Terapija kalcijumom i poboljšanje stanja nakon toga potvrđuje dijagnozu hipokalcemije. Ketoza, paraplegije, septični endometritis, trovanja, akutni mastitis, unutrašnja krvarenja i još neka oboljenja mogu imati sličnu kliničku sliku, pa ih treba razlikovati od puerperalne pareze. Ketoza ponekad može da nastane zajedno sa puerperalnom parezom, a ako se javi samostalno, onda je pupilarni refleks očuvan. Kod paraplegije nakon porođaja, kod septičnog mastitisa i trovanja svest životinje je očuvana.

U lečenju puerperalne pareze primenjuju se različite kalcijumove soli ili gotovi preparati. 

Hitna stanja i teški slučajevi zahtevaju intravensku infuziju rastvora sa kalcijumom. U terapiji se primenjuju kalcijum-hlorid, kalcijum-glukonat i kalcijum-boroglukonat.

Sigurna preventiva protiv puerperalne pareze za sada nije poznata. Preporučljivo je davanje kalcijuma i vitamina D deset dana pre porođaja, što smanjuje mogućnost nastanka bolesti, ali ova mera nije uvek efikasna. Ishrana krava u poslednjoj trećini graviditeta hranom sa smanjenom količinom kalcijuma nije toliko efikasna kao što se ranije verovalo, ali može da pomogne.

Obrok siromašan kalcijumom stimuliše mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i njegovu resorpciju iz digestivnog trakta. Hrana koja sadrži malu količinu kalcijuma je npr. krompir i druga korenasto-krtolasta hraniva, sačma od kukuruznih klica, mekinje i stočno brašno.

Nagla promena ishrane pre i posle porođaja takođe može izazvati razne poremećaje kod preživara. U obroke koji su siromašni kalcijumom i vitaminom D, dodaju se vitaminsko-mineralne smeše koje obezbeđuju potrebe za ovim materijama.

(Izvor: Veterina.info)

Za više informacija obratite se stručnjacima ISV-a putem kontakata na sajtu www.isv.rs.  

Home Aktuelno Smanjena koncentracija kalcijuma u krvi krava

Društvene mreže

Kontakt

  Otmara Majera br. 20, Subotica

  Tel/fax: +381 24 410 0027

  e-mail: office@isv.rs

Sertifikat

O nama

ISV je firma, koja obuhvata sve segmente savremenog stočarstva. Našim cenjenim partnerima - proizvođačima obezbeđujemo: visokokvalitetnu stočnu hranu, najmoderniju tehnologiju i stručne savete za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.

Uostalom, ISV je: INOVACIJA, STRUČNOST, VIZIJA!